Piše: Sanja Ćirović
Nekada vam je dovoljno pet minuta razgovora da shvatite da je neko mnogo više od onoga što vidite na Instagramu.
Stefana Bogićevića sam upoznala potpuno spontano, tokom priprema za Masterclass Race Đorđević i Vesne Slavković. Znala sam za njegov profil, znala sam za “Može Stefan”, viđala ga na mrežama, ali ga nisam pratila dovoljno da bih imala pravu sliku.
A onda sam upoznala momka koji ima onu retku energiju zbog koje vam odmah bude jasno zašto ga ljudi vole.
Duhovit je. Brz na jeziku. Pristupačan. Kulturan. Ima glas koji se pamti i stav koji ne mora da se nameće. I možda je baš u tome njegova najveća snaga. Ne pokušava da bude “važan”. Ne glumi distancu. Ne nosi se kao neko kome je Instagram promenio karakter. Kod njega se online i offline nekako poklapaju. A to je danas retkost.
Jer iza profila “Može Stefan” ne stoji samo sadržaj za Instagram. Stoje godine rada, organizacija događaja, žurke pod nazivom “Ajde da se volimo”, javni treninzi na Trgu i ispred Tempo Retail parka, vođenje programa, rad sa klijentima, humanitarne ideje i jedna vrlo jasna potreba da se ljudi okupe oko nečeg lepog.
U vremenu kada svi nešto objavljuju, Stefan pokušava nešto da pokrene. I to je priča. Ona koja je vredna odjeka.
“MOŽE STEFAN” NIJE NASTALO SLUČAJNO
Naziv po kome ga danas mnogi prepoznaju nastao je, kaže, iz posla, šale i jedne rečenice koja ga prati godinama.
“To ‘može’ ima neku lepu svrhu. Nastalo je iz šale, kada me klijenti pitaju da li nešto mogu da odradim, pa moj odgovor često bude: ‘Pa kako ne mogu?’ Onda se u nekim burnim periodima desi da kažu: ‘Ko će da čeka agenciju, može Stefan to da odradi.’ I tako je nastala cela ta priča.”
Vremenom je taj naziv postao mnogo više od Instagram username-a.
“To je nešto čime se vodim. Uvek kada sam prihvatio neke stvari koje možda nisam znao da li mogu da iznesem do kraja, one su me jačale i činile boljim. Instagram mi donosi posao i finansijsku nezavisnost, ali trudim se da mi ne bude ceo život.”
Iako njegov sadržaj deluje spontano i lagano, iza svega stoje godine rada.
“Mogu slobodno da kažem da iza jednog mog videa stoji šest ili sedam godina rada. Neki video završim za 35 minuta, za neki mi treba šest sati, ali iza svega je iskustvo.”
Veruje da je danas, više od svega, važan lični pečat.
“Budite ono što jeste. Kada ste isti privatno i javno, to ljudi prepoznaju.”
OD HOROSKOPA DO OZBILJNOG POSLA
Njegova priča počela je još sa 16 godina, kada je pokrenuo Instagram profil sa horoskopom.
“Želeo sam da napravim stranicu koja će svima biti zanimljiva i na kojoj svako može da se pronađe. Tada sam bio mudar, zaključao profil i rekao sebi: neće moći da vide horoskop ako ne zaprate profil. Za 24 sata dobio sam 1.500 pratilaca.”
Kasnije su krenule reklame, edukacije i prvi ozbiljni klijenti.
“Sa 17 godina održao sam prvo predavanje u Kraljevu. Ljudi su dolazili da čuju kako funkcionišu društvene mreže i kako mogu da razviju svoj biznis.”
Danas iza sebe ima godine iskustva u social media management-u, organizaciji događaja i radu sa ljudima, ali kaže da brojke nikada nisu bile najvažnija stvar.
“Ljudi danas previše jure brojke, a premalo emociju. Mora da postoji emotivna kopča između osobe koja kreira sadržaj i ljudi koji to gledaju. Ljudi treba da vam veruju.
“AJDE DA SE VOLIMO” KAO POTREBA GRADA
Jedan od projekata po kome ga ljudi u Kraljevu posebno prepoznaju jeste organizacija “Ajde da se volimo”. I iskreno, teško da postoji bolji naziv za ono što pokušavaju da naprave.
“ ‘Ajde da se volimo je tim mladih ljudi koji želi da promoviše zdrave vrednosti, socijalizaciju i neku lepšu energiju u gradu. Falila su nam mesta gde će ljudi da dođu, upoznaju se i provedu kvalitetno vreme.”
Posebno ga raduje ono što tek planira.
“Hoću da organizujem Open Cinema u Kraljevu. Festival koji će trajati sedam dana, sa projekcijama filmova, kulturnim i zabavnim programom. Hoću da se u našem gradu ljudi okupe i lepo provedu.”
PRISTUPAČNOST KAO NAJVEĆA SNAGA
Iako ga mnogi danas nazivaju influenserom, Stefan za sebe kaže da mu je mnogo draža ta “obična” strana života.
“Volim da pričam sa svima. I od automehaničara mogu mnogo da naučim, možda ne o njegovom poslu, ali o životu sigurno.”
Ne krije ni da njegova generacija živi pod velikim pritiskom.
“Živimo brzo. Sve nam je brzo. Ne umemo da stanemo. I sam sam osetio šta znači kada preceniš sebe i ne umeš da se odmoriš.”
Danas mnogo više pažnje posvećuje balansu, odmoru i mentalnom zdravlju.
“Potrebno je da napravimo plan rada, ali i plan odmora. Da odemo u prirodu, pročitamo knjigu, razgovaramo sa bliskim ljudima i naučimo da stanemo.”
A kada ga pitam šta bi voleo da ljudi prvo pomisle kada čuju “Može Stefan”, odgovor stiže bez razmišljanja.
“Voleo bih da pomisle da sam neko ko može da pomogne. Kao saradnik, prijatelj ili jednostavno čovek koji želi da zajedno pravimo lepše stvari.”
I možda je baš u tome cela poenta. Ne u Instagramu, brojkama ili u viralnosti. Nego u osećaju koji ostane kada nekoga upoznate.
Zahvaljujemo se Lokal Hub – u na ustupljenom prostoru za snimanje.
