Priča o Anji Janjanin, generaciji koja ne čeka priliku, već je sama projektuje.
Postoje ljudi kojima je zanimanje zapisano negde mnogo pre nego što postanu svesni te činjenice. Ne kao obaveza, već kao tiha prisutnost koja raste zajedno sa njima. Za Anju Janjanin, arhitektura nikada nije bila nametnut izbor. Bila je deo njenog sveta.
Otac građevinski inženjer, deda arhitekta, porodica u kojoj su nacrti i prostor oduvek bili prirodan jezik. Ipak, njena odluka nije došla iz tradicije, već iz radoznalosti.
„Ja sam od malena imala interesovanja za estetiku, za prostor, za neki vizuelni izraz. Kao dete sam volela da prelistavam magazine o uređenju enterijera i domova. Da posmatram kako detalji menjaju ambijent”, objašnjava Anja.
Pohađala je i časove crtanja i slikanja, što joj je pomoglo da razvije osećaj za formu i kompoziciju. U tom trenutku još nije znala da će to postati njen poziv. Prelomni trenutak dogodio se u srednjoj školi. Odlična u matematici, ali jednako vezana za crtanje, estetiku i umetnost, shvatila je da arhitektura nije kompromis između ta dva sveta, već njihovo savršeno spajanje.
„To je ono što me i danas najviše fascinira. Balans između estetike i funkcije. Oba moraju da postoje.“
I upravo na tom balansu danas počiva Domus Design.
Od ideje do Domus Design-a
Domus Design nije nastao iz plana već iz potrebe.
„Ideja za Domus Design je nastala kao neki logičan i prirodan tok, nakon završetka studija, jer sam ja još tokom studija i rada na tim projektima shvatila koliko me zanima spoj kreativnog i tehničkog procesa i onda je pokretanje sopstvene firme bio nekako prirodan sled i mogućnost da ja tu svoju viziju i ispunim i da klijentima ponudim kompletnu uslugu od arhitekture i dizajna pa sve do realizacije tih projekata.”
Danas ovaj novosadski studio radi na području cele Srbije, obuhvatajući i arhitektonsko projektovanje i dizajn enterijera kao jednu celinu.
„Smatram da se arhitektura i dizajn najbolje funkcionišu kada se posmatraju kao celina i iz toga se nekako rodila ideja da ja u sklopu svoje firme pokrijem i arhitektonsko projektovanje i dizajn enterijera, jer mi se dopada ta sloboda da ja projektu pristupim na način za koji smatram da je najkreativniji i najefikasniji.”
Arhitektura počinje od ljudi, ne od zidova
U razgovoru sa klijentima, Anja ne kreće od kvadrature. Kreće od života.
„Najvažnije mi je da razumem ljude. Njihove navike. Kako koriste prostor. Šta im je važno.“
Tek tada nastaje dizajn koji ima smisla. Jer prostor, koliko god bio estetski savršen, gubi vrednost ako ne pripada onima koji u njemu žive.
Možda je upravo zato najvažniji trenutak za nju onaj, kada projekat prestane da bude crtež i postane realnost.
„Jako mi je inspirativan trenutak kada vidim da projekat u praksi zaista funkcioniše i da su klijenti zaista zadovoljni i da se osećaju prijatno i produktivno u tom prostoru u zavisnosti od toga koja mu je namena.”
Između master studija i sopstvene firme
Anja je danas istovremeno i master studentkinja i vlasnica studija. Balans nije uvek jednostavan. Ali jeste smislen.
„Balans između master studija i vođenja sopstvene firme zahteva veoma dobru organizaciju i jasno određene prioritete. Ali mislim da se ta dva sveta nekako međusobno nadopunjuju, jer me je fakultet naučio teorijskom znanju i dao mi je teorijske osnove. A kroz rad na realnim projektima, ja učim da sagledam malo širu sliku celog procesa od prvog kontakta sa klijentima, pa preko arhitektonskog projektovanja, dizajna, enterijera i sve do realizacije tih projekata”, ističe Anja.
To je možda i najveća prednost njene generacije – ne čeka diplomu da bi počela. Ona već stvara.
Predrasude postoje. Ali ne traju dugo
Biti mlada žena na čelu arhitektonskog studija ne dolazi bez izazova.
„Ljudi često prvo vide godine. Ali to se brzo promeni kada vide način na koji radim.“
Sigurnost dolazi i iz tima sa kojim radi.
„Veliku ulogu u tome imaju i moji saradnici. To je veoma iskusan tim ljudi sa kojima ja svakodnevno sarađujem i od kojih učim.”
Domus Design je tek početak
Planovi postoje. Ali ne kao cilj, već kao pravac. Anja želi da Domus Design ostane studio kojem se klijenti vraćaju. Zbog kvaliteta, poverenja i odnosa. Na pitanje ko je danas, studentkinja, arhitekta ili preduzetnica, Anja ne pravi razliku.
“Sve to zajedno čini moj svakodnevni rad dinamičnim i zanimljivim. I mislim da me upravo taj spoj projektovanja, rada, vođenja nečeg svog najviše motiviše da svakog dana dam svoj maksimum.”
I možda je upravo to najtačniji opis. Jer neke karijere ne počinju kada se završi fakultet, već onda kada neko odluči da veruje sopstvenoj viziji.
