Postoje tekstovi koji te ne informišu, nego te jednostavno povedu. Ovaj je upravo takav.
Zato mi je posebno drago što EHO prenosi priču o Augsburgu iz ugla žene koja putovanja ne doživljava kao ”checklist destinacija”, već kao razgovor sa svetom.
Višnja Kostić je popadija, majka četvoro dece, profesor srpskog jezika i književnosti i licencirani turistički vodič. I sve to – svaki taj identitet, svaka ta uloga živi u njenom pisanju. Ono što piše nije vodič kroz grad. To je svedočanstvo. Mirno, promišljeno, ljudski duboko.
Njena priča o Augsburgu, Fugerima i gradu koji ne viče nego šapuće istoriju, podsetnik je zašto uopšte volimo da putujemo. Ne da vidimo sve. Već da osetimo nešto.
Piše: Višnja Kostić
Instagram: visnja_u_svetu
BAVARSKA JE NIKAD BLIŽA
Zahvaljujući WIZZ AIR letu za Memingem (koji leti iz Beograda i iz Niša) Bavarska je nikada bliža, a ima zaista šta da ponudi. Ako izuzmemo Minhen i dvorce Bavarske koji su nekoliko decenija već na programima turističkih agencija, ukoliko samostalno organizujete svoj put, moja preporuka je poseta gradu Augsburg, centru oblasti Švabije i jednom od tri najznačajnija grada Bavarske. (Uz Ninberg i Minhen)
GRAD KOJI NE VIČE, VEĆ ŠAPUĆE
Augsburg nije grad koji viče, ali ako usporite korak i oslušnete, on će vam šaputati istoriju dugu više od 2000 godina. Osnovan je još 15. godine p.n.e, kao rimska kolonija Augusta Vindelicorum – po caru Avgustu.
Istorija ovog nekada najbogatijeg i najuticajnijeg grada Bavarske hoda ulicama, maršira ritmom rimskih vojnika, čeka na ćoškovima starog grada, zvoni sa zvonika predivne katedrale Sv. Ulriha, rasipa se bogatstvom renesanse u Rathhausu, čuva sećanja na odbranu Martina Lutera u muzeju manastira Sv. Ane, ispija pivo u najstarijoj pivnici iz 1386. Riegele, šumi vodom koja je pokretala industriju grada pre struje i pre industrijske revolucije, posmatra radnike tekstilne industrije na kanalima kao što je to činio dečak iz skromne radničke porodice Bertolt Breht, otac modernog pozorišta koji je preneo na scenu taj pravi život.
GRAD-DRŽAVA U SRCU EVROPE
Iako je bio bogatiji, veći i važniji od Minhena u pojedinim periodima, politički status mu je bio drugačiji. Od srednjeg veka Augsburg nije pripadao Bavarskoj, već je bio direktno podređen caru Svetog rimskog carstva. Imao je svoje zakone, upravu, slobodnu trgovinu, bio je praktično grad-država.
Kasnije, u vreme procvata trgovačke porodice Fuger, koja je finansirala careve i pape, ovde su se održavali važni državni sabori (Reichstag), potpisan je Augsburški verski mir 1555. U to vreme Augsburg je bio jedan od finansijskih centara Evrope, bankarski „Wall Street” renesansne Evrope.
FUGERAJ – NASLEĐE KOJE JOŠ UVEK ŽIVI
Nasleđe grada koje živi još uvek nezavisno od svih tokova istorije je Fugeraj. (Fuggerei)
Fugeraj (Fuggerei) je jedinstveno naselje socijalnih stanova u čitavoj Evropi i nalazi se u Augsburgu. Ulaz se naplaćuje 8€ po osobi, a uokviru naselja danas se nalaze i tri muzeja: istorije nastanka naselja i njegovog postojanja, savremenog života i stanovnika naselja. Osnovala ga je u 16. veku najbogatija trgovačka porodica tog doba- Fugeri, u želji da svi stanovnici Augsburga imaju dostojanstven život.
FUGERI: LEKCIJA O PRAVOJ MOĆI
Posle smrti Jakoba Fugera 1525. godine, porodica je još nekoliko decenija ostala izuzetno uticajna. Njegovi naslednici nastavili su bankarske poslove i trgovinu, ali svet se menjao.
U 17. veku došlo je do velikih potresa:
- verski ratovi i Reformacija
- slabljenje moći careva koje su finansirali Fugeri
- doba otkrića i pomeranje trgovačkih puteva ka Atlantiku- Portugal postaje svetska sila Evrope i finansijski centar
Bankarstvo Fugera vise nije bilo u centru moći. Fugeri se tada okreću zemijišnim posedima i plemstvu. Time su sačuvali bogatstvo, ali su izgubili moć koju su nekada imali – da utiču na tok evropske politike.
Ipak, nisu nestali. Njihova fondacija i danas postoji, Fuggerei i dalje funkcioniše, a potomci porodice žive u Nemačkoj.
Fugeri nisu propali – oni su preživeli. Dok su druge bogate porodice izgorele u sopstvenoj ambiciji, oni su uradili nesto mudro: povukli su se na vreme.
I možda je to najveća lekcija Fugera: da prava moć nije u tome koliko daleko se popnete, već u tome da znate kad da siđete.
Nadam se da vas je ova priča zainteresovala za ovaj grad i probudila vašu želju da ga posetite.
