Piše: Sanja Ćirović
Neke žene ne prave buku oko onoga što rade. Samo rade, dugo, posvećeno i bez potrebe da preskaču korake. Biljana Ćulibrk je upravo takva. Njena priča ne ide linijom „brzo i odmah“. Ide sporije, ali sigurnije. Bez improvizacije, bez oslanjanja na sreću. Sve što danas ima, izgradila je kroz rad, koji ima strukturu.
Publika u Kraljevu je to mogla da oseti na masterclassu „Change from within“. Nije to bilo klasično predavanje o tehnici. Više razgovor o tome kako da opstaneš u poslu koji se stalno menja, a da pritom ne izgubiš kvalitet. Kod nje je razlika jasna: nije poenta samo da znaš da radiš, već da znaš kako da izgradiš sebe kroz taj rad.
U razgovoru za Eho, Biljana govori o početku bez velikog plana, o disciplini koja pravi razliku i o tome zašto sistem uvek pobedi brz uspeh.
Ukratko, na početku, ko je Biljana Ćulibrk?
Biljana Ćulibrk je žena koja je od svog posla napravila sistem, a od sistema – stabilan život. Edukator, vlasnik salona i neko ko veruje da uspeh ne dolazi iz talenta, već iz discipline, rada i načina razmišljanja. Ono po čemu me ljudi najčešće pamte nije samo tehnika, već sposobnost da drugima dam sigurnost – u poslu i u sebi.
Kako je uopšte počela tvoja priča? Šta te je privuklo ovom poslu i kako si donela odluku da se time baviš?
Moja priča nije počela kao velika odluka, već kao potreba da stvorim nešto svoje. Privukla me je sloboda koju ovaj posao može da donese, ali sam vrlo brzo shvatila da sloboda dolazi tek kada naučiš da radiš ozbiljno. Nisam imala savršen plan, ali sam imala upornost. I to je na kraju napravilo razliku.
Kada i kako si prešla iz rada sa klijentima na edukacije i da li je to bila spontana odluka ili jasan plan?
Prelazak na edukacije nije bio slučajan. Došao je iz rezultata. Kada ljudi počnu da te pitaju kako radiš, kako razmišljaš i kako postižeš to što postižeš, tada shvatiš da imaš znanje koje vredi podeliti. To je bio prirodan sledeći korak, ali iza njega je stajala jasna odluka da želim da utičem na druge, ne samo kroz rad, već kroz prenošenje znanja.
Kada danas pogledaš svoj put, na šta si najviše ponosna?
Najponosnija sam na to što sam ostala dosledna sebi. U industriji gde se sve brzo menja, ja sam gradila stabilno. I na ljude koji su prošli kroz moj rad, jer pravi rezultat nije ono što ja radim, već ono što drugi postanu zahvaljujući tome.
Kada si shvatila da ovo što radiš više nije samo posao, već nešto mnogo veće od toga?
Onog trenutka kada sam videla da ne menjam samo nečiji rad, već nečiji način razmišljanja. Kada ljudi počnu da veruju u sebe više nego pre nego što su došli kod mene – tada shvatiš da to više nije samo posao.
Šta je bilo najteže na tvom putu, a što ljudi spolja verovatno uopšte ne vide?
Najveći izazov nije bio naučiti posao, već ostati stabilan kada nije lako. Donositi odluke kada nemaš sigurnost, raditi i kada nema motivacije, i preuzeti odgovornost za sve – i uspehe i greške. To su stvari koje se spolja ne vide, a prave najveću razliku.
Kako izgleda opstati i trajati u beauty industriji toliko dugo, u vremenu kada se sve menja brzo i kada mnogi uspeh žele preko noći?
Trajati danas znači ne juriti sve. Ljudi često misle da je rešenje u brzini, ali je zapravo u sistemu. Kada imaš jasan način rada, jasna pravila i kvalitet koji ne spuštaš – tada ne zavisiš od trendova. Uspeh preko noći je prolazan. Sistem je ono što ostaje.
Šta je po tebi danas veći izazov: biti dobar u poslu ili sačuvati kvalitet i integritet u moru marketinga i trendova?
Biti dobar u poslu je osnova. Ali sačuvati kvalitet i integritet, to je danas pravi izazov. Danas svako može da izgleda uspešno. Malo je onih koji to zaista jesu. Razlika se vidi tek kada posao traje.
Šta te u ovoj industriji danas najviše nervira, a šta te i dalje iskreno raduje?
Nervira me površnost i potreba da se sve predstavi kao lako i brzo. Ovaj posao nije ni lak ni brz ako želiš da ga radiš kako treba. A raduje me to što i dalje postoje ljudi koji žele da nauče, da rade ozbiljno i da naprave nešto trajno. Zbog njih ovaj posao i dalje ima smisla.
Šta želiš da ljudi koji su učili od tebe ili sarađivali s tobom ponesu od tebe, osim samog znanja i veštine?
Znanje može da se nauči, ali sigurnost u sebe mora da se izgradi. Želim da ponesu način razmišljanja. Da znaju da postave granice, da vrednuju svoj rad i da ne pristaju na manje nego što zaslužuju. Tehnika je važna, ali ono što pravi razliku je kako se postaviš u poslu i koliko veruješ u ono što radiš.
Nedavno si bila u Kraljevu i podelila veoma lepe utiske. Šta je to što te je u tom gradu posebno dotaklo?
Najveći utisak ne ostavlja grad, već ljudi koje u njemu upoznaš. U Kraljevu me je najviše dotakla energija ljudi. Ta želja da nauče, da napreduju i da izađu iz zone komfora. Kada vidiš tu iskrenu posvećenost i zahvalnost, shvatiš koliko ovaj posao ima dublji smisao od samog rada.
Na masterclassu si govorila o tome kako se gradi uspeh, ali i kako se opstaje u ovom poslu. Koliko ti je danas važno da svoje iskustvo prenosiš dalje i kako vidiš sebe – više kao edukatora ili nekoga ko menja način na koji žene pristupaju svom poslu?
Ne učim ljude samo kako da rade – već kako da razmišljaju. Danas mi je to možda i najvažniji deo mog rada. Ne vidim sebe samo kao edukatora, već kao nekoga ko menja perspektivu. Jer kada žena promeni način na koji gleda na svoj posao, tada se menja i njen rezultat, ali i njen život.
Plan u budućnosti?
Moj plan nije brz rast, već stabilan sistem i siguran rad koji traje.
U budućnosti želim još više da razvijam edukacije i mentorski rad, ali na način koji donosi kvalitet, a ne samo kvantitet. Fokus mi je da gradim ljude koji će trajati u ovom poslu, jer verujem da je to jedina prava vrednost.
