I to zapravo jeste lepo. Samo što se negde između svih tih buketa često postavlja pitanje da li smo 8. mart pretvorili u praznik poklona, umesto u dan koji je nastao iz mnogo ozbiljnije priče.
Dan kada se svi sete da žene postoje
Osmi mart je verovatno jedini dan u godini kada se kolektivno setimo da su žene važan deo društva. Kao da ostalih 364 dana to nekako podrazumevamo, pa ne moramo posebno da naglašavamo.
Tog dana žene dobijaju pažnju, komplimente, cveće i poneku dirljivu poruku o tome kako su „stub porodice“, „snaga društva“ i „najlepši deo sveta“.
A već sutra? Pa, sutra se vraćamo u realnost u kojoj žena mora da bude i uspešna i smirena i ambiciozna i brižna i nasmejana i organizovana i po mogućstvu, da sve to radi bez previše buke.
Multitasking na društvenom nivou.
Žene 2026. više nisu ista priča
Istina je da se svet promenio. Današnje žene nisu samo one koje čekaju buket na stolu. One vode firme, pokreću projekte, snimaju kampanje, pišu tekstove, podižu decu, menjaju karijere, putuju same i grade živote po sopstvenim pravilima.
Nekad uspešno, nekad haotično, ali uvek autentično.
I možda je baš to najveća promena: žene više ne čekaju da im neko uruči priznanje jednom godišnje. One ga uzimaju same.
Pa šta onda radimo sa Osmim martom?
Ništa dramatično. Slavimo ga. Jer, budimo iskreni, niko se ne ljuti što dobija cveće.
Ali možda je 8. mart danas više podsetnik, nego praznik. Podsetnik da pažnja ne bi trebalo da ima datum. Da poštovanje nije poklon. I da ravnopravnost nije buket.
Ako već poklanjate cveće, poklonite ga bez obaveze i zato što se to podrazumeva na ovaj dan. Ako već govorite ženama da ih cenite, recite to i devetog marta. I svakog sledećeg dana.
I zato, neka bude cveća, ručkova, čokolade i fotografija buketa na Instagramu. Sve je to deo jednog simpatičnog rituala koji smo s godinama pretvorili u tradiciju. Samo je dobro da se ponekad setimo da 8. mart nije nastao zbog poklona, već zbog ideje da žene imaju pravo na iste šanse, isti glas i isto poštovanje.
To bi, u idealnom svetu, trebalo da bude sasvim normalna stvar i to svakog dana.
